Ovu rečenicu ne izgovarajte, može imati grozne posledice na decu

Svaki roditelj pazi da s decom koristi prave reči, prave rečenice, da ih na pravi način usmeri i ne po&scaron;alje pogre&scaron;nu poruku. Trudi se da nađe prave reči, ali kad se nađe u trenutku, nekad ga napuste sve prave reči. To je sasvim ljudski i ne treba zbog toga da nosite krivicu, ali nekad je dobro čuti mi&scaron;ljenje stručnjaka o nekim rečenicama koje zaista često koristimo.Za jednu rečenicu nikad ne bismo rekli da je &quot;pogre&scaron;na&quot; i da ne bi trebalo olako da je izgovaramo, a stručnjaci kažu da bi mogla zapravo negativno uticati na decu.Kad želimo da umirimo svoju decu, naime, često kažemo &quot;Sve je u redu&quot;. I tom rečenicom ne mislimo ba&scaron; ni&scaron;ta lo&scaron;e. Želimo da umirimo dete, kažemo mu da smo tu i da ne mora da brine, da će se sve re&scaron;iti. Na primer, ako je dete palo i povredilo kolena.VGstockstudio/Shutterstock Stručnjakinja za roditeljstvo Rem Rouda ukazuje na to da je ova uobičajena rečenica potencijalno &scaron;tetna za emocionalni razvoj dece.&quot;Primetila sam kako ova dobronamerna fraza može uzrokovati dugoročnu &scaron;tetu koju većina roditelja ne prepoznaje&quot;, obja&scaron;njava ona. Problem nije namera koja se krije iza reči, već uticaj na to kako deca obrađuju emocije.Kada roditelji odmah odbace detetovu uznemirenost rečenicom &quot;sve je u redu&quot;, nenamerno uče svoju decu da preispituju sopstvena emocionalna iskustva. To odbacivanje prekida prirodni tok emocija kroz telo, zbog čega deca mogu da budu zbunjena oko onoga &scaron;to osećaju. S vremenom, deca mogu naučiti da ne veruju svojim emocionalnim reakcijama umesto da razviju zdrave mehanizme suočavanja.fizkes/Shutterstock Problem je taj &scaron;to ta rečenica ukazuje na nesklad između onoga &scaron;to dete doživljava i onoga &scaron;to roditelj priznaje. Kada je dete stvarno uznemireno, a roditelj na ovaj način zapravo protivreči toj stvarnosti, to stvara takozvanu kognitivnu disonancu. Priznavanje osećanja je prvi korak prema njihovoj efikasnoj obradi.Deca čije se emocije odbacuju mogu na kraju potpuno prestati da dele svoja osećanja. Umesto da izgrade otpornost, ovaj obrazac podstiče na izbegavanje koje se može razvući i na odraslu dob, zbog čega bi kasnije bilo jo&scaron; teže naučiti da se reguli&scaron;u emocije. &quot;Emocije bi trebalo da teku telom&quot;, primećuje Rouda. &quot;Prekidanjem ovog prirodnog procesa preuranjenom utehom, deci uskraćujemo sposobnost da identifikuju, imenuju i reguli&scaron;u svoje emocije.&quot;polinaloves/Shutterstock Osim toga, roditelji koji sebi i detetu postavljaju izuzetno visoke standarde mogu nenamerno očekivati da će njihova deca brzo savladati negativne emocije. Međutim, ovaj pristup često se obija o glavu, &scaron;to dovodi do toga da se deca bore s obradom te&scaron;kih osećanja na zdrav način.&Scaron;ta bi onda trebalo reći?- Verujem ti- Tu sam uz tebe- Ne mora&scaron; odmah da bude&scaron; dobroNatalia Bostan/Shutterstock Potvrđivanjem dečjih emocija, pomažemo im da razviju sposobnost prepoznavanja onoga &scaron;to ih uznemirava i kako da savladaju slične izazove u budućnosti.Osim toga, možemo deci pomoći da imenuju svoja osećanja ovim rečenicama:- Izgleda kao da se trenutno oseća&scaron; upla&scaron;eno/tužno/kao da te jako boli- Taj pad je izgledao ba&scaron; užasavajuće.

Ovu rečenicu ne izgovarajte, može imati grozne posledice na decu

1 Komentari