Ovu rečenicu ne izgovarajte, može imati grozne posledice na decu

Svaki roditelj pazi da s decom koristi prave reči, prave rečenice, da ih na pravi način usmeri i ne pošalje pogrešnu poruku. Trudi se da nađe prave reči, ali kad se nađe u trenutku, nekad ga napuste sve prave reči. To je sasvim ljudski i ne treba zbog toga da nosite krivicu, ali nekad je dobro čuti mišljenje stručnjaka o nekim rečenicama koje zaista često koristimo.

Za jednu rečenicu nikad ne bismo rekli da je "pogrešna" i da ne bi trebalo olako da je izgovaramo, a stručnjaci kažu da bi mogla zapravo negativno uticati na decu.

Kad želimo da umirimo svoju decu, naime, često kažemo "Sve je u redu". I tom rečenicom ne mislimo baš ništa loše. Želimo da umirimo dete, kažemo mu da smo tu i da ne mora da brine, da će se sve rešiti. Na primer, ako je dete palo i povredilo kolena.

VGstockstudio/Shutterstock

Stručnjakinja za roditeljstvo Rem Rouda ukazuje na to da je ova uobičajena rečenica potencijalno štetna za emocionalni razvoj dece.

"Primetila sam kako ova dobronamerna fraza može uzrokovati dugoročnu štetu koju većina roditelja ne prepoznaje", objašnjava ona. Problem nije namera koja se krije iza reči, već uticaj na to kako deca obrađuju emocije.

Kada roditelji odmah odbace detetovu uznemirenost rečenicom "sve je u redu", nenamerno uče svoju decu da preispituju sopstvena emocionalna iskustva. To odbacivanje prekida prirodni tok emocija kroz telo, zbog čega deca mogu da budu zbunjena oko onoga što osećaju. S vremenom, deca mogu naučiti da ne veruju svojim emocionalnim reakcijama umesto da razviju zdrave mehanizme suočavanja.

fizkes/Shutterstock

Problem je taj što ta rečenica ukazuje na nesklad između onoga što dete doživljava i onoga što roditelj priznaje. Kada je dete stvarno uznemireno, a roditelj na ovaj način zapravo protivreči toj stvarnosti, to stvara takozvanu kognitivnu disonancu. Priznavanje osećanja je prvi korak prema njihovoj efikasnoj obradi.

Deca čije se emocije odbacuju mogu na kraju potpuno prestati da dele svoja osećanja. Umesto da izgrade otpornost, ovaj obrazac podstiče na izbegavanje koje se može razvući i na odraslu dob, zbog čega bi kasnije bilo još teže naučiti da se regulišu emocije. 

"Emocije bi trebalo da teku telom", primećuje Rouda. "Prekidanjem ovog prirodnog procesa preuranjenom utehom, deci uskraćujemo sposobnost da identifikuju, imenuju i regulišu svoje emocije."

polinaloves/Shutterstock

Osim toga, roditelji koji sebi i detetu postavljaju izuzetno visoke standarde mogu nenamerno očekivati ​​da će njihova deca brzo savladati negativne emocije. Međutim, ovaj pristup često se obija o glavu, što dovodi do toga da se deca bore s obradom teških osećanja na zdrav način.

Šta bi onda trebalo reći?

- Verujem ti

- Tu sam uz tebe

- Ne moraš odmah da budeš dobro

Natalia Bostan/Shutterstock

Potvrđivanjem dečjih emocija, pomažemo im da razviju sposobnost prepoznavanja onoga što ih uznemirava i kako da savladaju slične izazove u budućnosti.

Osim toga, možemo deci pomoći da imenuju svoja osećanja ovim rečenicama:

- Izgleda kao da se trenutno osećaš uplašeno/tužno/kao da te jako boli

- Taj pad je izgledao baš užasavajuće.